Kako prepoznati oštećenje sluha?
Nagluvost može da nastane u bilo kom uzrastu.
Čak 500 miliona ljudi u svetu ima nekakav problem sa sluhom. Kod većine je došlo do nagluvosti postepeno sa godinama. Preko 50% ljudi starijih od 60 godina teško čuje ili je gluvo. Vi možda imate problem sa sluhom ako se prepoznajete u sledećem:
- drugi se žale da slušate TV ili radio preglasno
- deluje Vam da ljudi mumlaju ili ne možete jasno da razumete svaku reč koja je izgovorena, posebno kad je prisutna buka u pozadini (u gužvama ili kada su glasovi visoki kao kod dece)
- tražite da Vam se ponovi
- imate poteškoća da čujete zvono na vratima ili telefon
- imate poteškoća da čujete sa udaljenosti na javnim skupovima, koncertnim dvoranama, crkvama…
- niste sigurni odakle dolaze zvuci: da li spreda ili iza Vas, ili čak da li su s leve ili desne strane.
“Glavni simptom senzorineuralnih nagluvosti u početku je nerazumevanje govora. Naime, nagluvost najčešće započinje propadanjem sluha u području visokih frekvencija što znači da pacijenti ne mogu dobro čuti veliki broj glasova koji su visokofrekvetni. U srpskom jeziku ti glasovi su neki suglasnici (s, z, č, ć, ž…), a oni su i nosioci razumevanja govora. Pacijenti u početku nastanka nagluvosti najčešće dobro čuju samoglasnike koji su nosioci glasnoće. Iz tog razloga pacijenti tvrde kako čuju, ali ne razumevaju govor. Daljim pogoršanjem sluha najpre okruženje, a potom i sami pacijenti primećuju da ne mogu obavljati svakodnevne aktivnosti, a da pri tome ne zapitkuju više puta za značenje rečenice. Otežana je ili onemogućena komunikacija telefonom, praćenje televizijskog programa je znatno otežano i povezano je sa jakim pojačavanjem tona koji uznemirava ostale članove porodice.
Ukoliko nagluva osoba ima i zujanje u ušima, koje je takođe posledica oštećenja slušnih ćelija, ona će imati dodatno otežano razumevanje govora. Pacijenti sa navedenim tegobama javljaju se otorinolaringologu – audiologu koji će nakon pregleda i isključivanja razloga za postojanje provodnih nagluvosti predložiti snimanje sluha – tonalnu audiometriju. Nalaz tonalne audiometrije pokazuje prag sluha po frekvencijama, i na odnosu njega zaključuje se da li je pacijentu potreban slušni aparat za razumevanje govora.”
Izvor: Prof dr Zoran Komazec