Izjave korisnika slušnih aparata
„ŽIVOT SA OŠTEĆENIM SLUHOM PADA U ZABORAV KADA ODABERETE ODGOVARAJUĆI MODEL SLUŠNOG APARATA!“- kaže nam Andrijana… Pročitajte intervju sa Andrijanom Sedić, mladom devojkom iz Lajkovca kod Valjeva, koja uživa u svom životu…
Kada si primetila da imaš problem sa sluhom?
Sa problemimima koje nosi oštećen sluh susrela sam se još u ranom detinjstvu.
Do pojave prvih simptoma, ljudi u mom okruženju mislili su da je sve dečja šala, međutim priča je dobila na ozbiljnosti tek posle operacije krajnika.
Uho, grlo i nos su veoma povezani, pa su i simptomi koji prate određene dijagnoze povezani, i mogu se odraziti na sva 3 organa ovog sistema.
Veoma je bitno voditi decu na preglede uha, grla i nosa još u ranom detinjstvu, kako bi se sprečile dalje posledice i oštećenja koja mogu izazvati razna oboljenja koja, ako se rano dijagnostikuju mogu biti veoma uspešno lečena uz minimalne posledice.
Ovaj tekst već zvuči kao da ga je pisao lekar specijalista, ali tokom godina lečenja već znate neke bitne smernice u vezi svoje dijagnoze, terapije, i možete da date savete ljudima kako da izbegnu probleme sa kojima ste se susretali kao pacijent tokom svog dugogodišnjeg iskustva.
Kako je došlo do toga da odeš na proveru sluha, zašto i kada se to dogodilo prvi put?
Moj prvi savet ljudima koji znaju da imaju neku ORL dijagnozu je da to svoje stanje redovno prate, i da čuju više stručnih mišljenja ako treba pre nego krenu u rešavanje problema.
Oni koji imaju simptome vezane za probleme sa uhom, grlom ili nosem obavezno treba da odu na pregled kod specijaliste ORL medicine, dakle, ni u kom slučaju ne čekati da simptomi prođu, jer uglavnom i neće proći. Narodski rečeno, bolest je podmukla, može da se prikrije, ali se nakon nekog vremena ponovo jave. Cilj nije zataškati bolest, cilj je izlečiti se, i vratiti svoj organizam u zdravo stanje.
Kakvo je tvoje iskustvo i mišljenje o našim zdravstvenim ustanovama?
Moj savet je da se ne stidite bolesti. Bolest je nešto što može snaći bilo koga, i nikako nije nešto čega se treba stideti. Naprotiv, vrlo je važno pričati o svojim boljkama, jer možda je neko baš doživeo isto što i Vi, možda ima neki savet, preporuku, možda je i sam lekar korisnik slušnog aparata.
Uopšteno rečeno najbitnije je ne stideti se toga, i ne smatrati da Vaša bolest Vas čini manje vrednima u odnosu na ostale ljude. Ne plašite se da istražujete, znanje je lek, što više znate o svojoj dijagnozi, to ćete biti spremniji na sve nus pojave koje ona sa sobom nosi.
Da li si imala nekih neprijatnosti tokom susreta sa doktorima?
Ne oslanjajte se suviše na informacije koje Vam pružaju doktori. Hirurzi uglavnom nemaju vremena mnogo da se bave pričom objašnjavajući Vam detalje, bez obzira što je to njihova dužnost. Sistem je takav da do složenijih informacija dolazite samo ukoliko pitate, ili sami istražite. Lično sam o svojoj dijagnozi što šta saznala uz pomoć interneta. Sajtovi sa pouzdanim informacijama uglavnom su na engleskom jeziku, mada ima malo stručne literature i na srpskom jeziku, ali to je laicima za medicinu ipak manje razumljivo.
U svakom slučaju, Vaše pravo je da znate sve o svojoj dijagnozi. Vrlo je bitno da znate što je više moguće, koliko god to mučno bilo za Vas u početku.
Sledeći savet koji bih uputila ORL pacijentima je da nemaju strah od rešenja svog problema. Medicina je jako napredovala, i iz dana u dan sve više napreduje, tako da nema neke posebne bojazni da će oporavak biti bolan i dugotrajan. Uvek se mogu dogoditi komplikacije, ali to zavisi od organizma, terapije, stručnosti lekara i slično. Bilo kako bilo, nakon oporavka svi loši detalji lečenja brzo se zaborave ukoliko nema posledica, i sve što Vam je bitno tada je VAŠE ZDRAVLJE, I DALJI TOK REŠENJA PROBLEMA, a najvažnije je to što REŠENJE POSTOJI.
Nakon izlečenja i oporavka, treba pristupiti sledećoj etapi preduzimanja svih potrebnih mera za vraćanje u uobičajene životne tokove, i što je najvažnije treba poboljšati kvalitet svog života u najvećoj mogućoj meri.
Kada je u pitanju sluh, pre svega treba uraditi proveru, odnosno audiometriju kojom se utvrđuje stepen oštećenja sluha. Audiometrija daje različite rezultate, pa to ne treba da Vas zbuni. Nije isti stepen oštećenja pre i posle operacije, pre i posle oporavka, itd. U zavisnosti od dijagnoze, Vaš sluh nakon operacije može biti poboljšan, ili pogoršan, ali i za to postoji rešenje. Rešenje zavisi individualno od pacijenta do pacijenta, odnosno svaki organizam je priča za sebe, i svaka dijagnoza je po nečemu specifična. Bitno je slušati mišljenje i savete stručnjaka, ali i izbeći zamke “rekla-kazala“, kada su u pitanju iskustva drugih pacijenata.
Da li si imala nekih neprijatnih iskustava zbog toga što koristiš slušne aparate?
Kada je u pitanju mišljenje okoline o slušnim aparatima, nikada se nisam susrela sa nekim negativnim komentarima, naprotiv reakcije ljudi iz mog okruženja su i više nego pozitivne, jer uz pomoć aparata ih odlično čujem i razumem. Ponekad se dogodi da zaboravim da stavim slušne aparate, i onda ljudi iz mog okruženja reaguju tako što kažu ’ZABORAVILA SI SVOJE DUPLE UŠI, OPET ĆEMO DA SE SMEJEMO TVOJIM LAPSUSIMA, A IPAK BI BILO BOLJE DA NE MORAMO DA PONAVLJAMO SVAKU PETU REČ. ZAPIŠI NA OGLEDALO PONETI DUPLE UŠI’.
Ljudima je drago ako ih dobro čujete, i niko ne treba da ima bilo kakav negativan komentar na to što nosite slušne aparate, naprotiv svima treba da bude drago što ponovo sa lakoćom komuniciraju sa Vama.
Šta tebi predstavljaju slušni aparati u životu i šta bi preporučila onima koji osećaju da imaju problema sa sluhom?
Slušni aparati su poboljšali kvalitet mog života jer ostvarujem jasnu i normalnu komunikaciju sa svojim okruženjem, bez ponavljanja reči, povišenog tona, tenzije i nervoze. Čujem zvuke koje godinama nisam čula, i ne naprežem uši da bih jasnije čula kada neko govori malo tiše. Slušni aparati mi najviše znače na poslu, ako bih to uopšte mogla da izdvojim, jer znače u svakom trenutku nošenja.
Bitno je napomenuti da slušne aparate treba nositi svakodnevno, bez izuzetka jer nošenjem istih prirodnim putem oživljavamo zamrle funkcije slušnog živca, pa tako možemo poboljšati sluh, neznatno, ali svakako značajno.
U vezi sa navedenim, uputila bih kritike lošem protoku informacija, odnosno ne davanju informacija pacijentima od strane lekara, zbog čega sam na rešenje svog problema sa sluhom čekala godinama. Pre godinu dana saznala sam da je u mom slučaju nemoguće poboljšati sluh operativnim zahvatom, pa sam sa tim u vezi preduzela sledeće korake.
Utvrdivši stepen oštećenja sluha, pristupila sam koraku koji je vodio ka nabavci slušnih aparata. U državnim ustanovama možete dobiti preporuke za nabavku slušnih aparata, ali je najbolje da napravite individualni izbor dobavljača. RFZO, odnosno SOCIJALNO OSIGURANJE obezbeđuje deci, studentima i penzionerima jedan aparat, odnosno plaća veći deo iznosa aparata, ali uglavnom onih najklasičnijih modela. Moderniji i kvalitetniji aparati su skuplji, ali su i dugotrajniji, i više će Vam značiti da imate savršeniji kvalitet zvuka tokom komunikacije sa okolinom, i uopšte tokom boravka u okruženju.
Postoji široka lepeza ponude modela slušnih aparata, od vidljivih, preko slabo vidljivih, do gotovo neprimetnih modela. Ono što kod slušnih aparata treba da bude najpresudnije je kvalitet zvuka, a ne dizajn, mada postoje modeli kod kojih je to savršeno usklađeno. I u ovom slučaju je bitno slušati savete stručnjaka.
„Moj Omiljeni Zvuk“
Humanitarna akcija