fbpx

Humanitarna akcija za decu

FOND HUMANOSTI kompanije „Večernjih novosti“ i „Audio BM“ počinju veliku humanitarnu akciju pod radnim nazivom “Moj Omiljeni Zvuk“. Ova pomagala dobiće oni kojima je sluh najugroženiji, odnosno najsiromašniji mališani u Srbiji.

U OKVIRU humanitarne akcije, koju povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba organizuje Fond humanosti „Večernjih novosti“, na čelu sa g-đom Divnom Čanačević, deci do 18 godina širom Srbije tokom narednih 50 sedmica biće podeljeno 100 slušnih aparata. Trećinu ukupne količine obezbedila je kompanija „Audio BM“ iz Novog Sada, koje će ovom društveno-korisnom aktivnošću pružiti pomoć onima kojima je neophodna i na taj način obeležiti četvrt veka uspešnog rada Audio BM-a koji ćemo proslaviti u narednoj 2017-oj godini.

– Želja nam je da, za naš jubilej, pomognemo onima kojima je to najpotrebnije, da se što kvalitetnije socijalizuju i ostvare sebe – kaže za „Novosti“ generalni direktor i osnivač „Audio BM“ g-din Blažo Pisarić.

– U akciji, kojoj smo se vrlo rado priključili, akcenat stavljamo na decu, koja bez aparata za poboljšanje sluha ne bi mogla da ostvare sve svoje mogućnosti. Tridesetoro mališana dobiće slušne aparate od „Audio BM“, firme koja se trudi da u centrima širom Srbije, ali i u zemljama regiona, savremenim tehnologijama pomogne korisnicima, da im se što ranije i tačnije odredi tip i vrsta oštećenja sluha.“

Pored siromašne dece, aparate će dobiti i mališani bez roditeljskog staranja, kao i deca sa najvećim oštećenjima sluha u Srbiji. Kontrola audio sposobnosti budućih učesnika u zajedničkoj akciji biće besplatno obavljana kako u Domovima zdravlja, tako i u svim poslovnim jedinicama „Audio BM“, a stručna ORL komisija odlučiće na kraju o dobitnicima doniranih aparata.

„Audio BM“ ima savremenu dijagnostiku u ORL i logistička je podrška gotovo svim zdravstvenim ustanovama u našoj zemlji i regionu, kod uvođenja novih dijagnostičkih metoda i opreme. Direktor Blažo Pisarić podseća da su prvi u našoj zemlji počeli da prave vizuelno diskretna pomagala, odnosno „nevidljive“ slušne aparate, kao i od 2002. godine, nacionalni program ugradnje kohlearnih implanta za decu koja su rođena potpuno gluva.

– Sada imamo oko 400 dece koja, zahvaljujući toj vrsti pomoći, na sreću više nisu gluva, svi idu u školu ili studiraju i ravnopravni su članovi našeg društva.

Blažo Pisarić dodaje da je njegova kompanija, sa 55 stalno zaposlenih u Srbiji, od kojih je 70 odsto visokoobrazovanih (inženjeri elektrotehnike, lekari, defektolozi…), takođe kod nas pionir u izradi implantata srednjeg uva, a pre pet godina su počeli da rade i govorne proteze, za one koji su imali karcinom grla. Ti pacijenti se posle operacije, uz pomoć tih proteza, vraćaju u gotovo normalan život.

Uz obezbeđivanje, distribuciju i servisiranje najsavremenijih ORL pomagala svetski vodećih proizvođača, firma „Audio BM“ je, kako naglašava njen vlasnik, ove godine posebnu pažnju posvetila razvoju nivoa zdravstvene kulture u Srbiji.

– Predrasude po pitanju upotrebe slušnog aparata, kao teško prihvatljve spravice, još su vrlo velike. Našim ljudima, koji imaju strah od njegovog nošenja, objašnjavamo da je to savremeno pomagalo čak i moderno u svim razvijenim zemljama, jer osim što poboljšava sluh, kvalitetniji slušni aparat omogućava i efikasnije korišćenje mobilnog telefona, praćenje savremenih medija, televizije, kao i rad na mnogim složenim poslovima.

Direktor Blažo Pisarić u tom pogledu naglašava da je u „Audio BM“ zaposlen i inženjer elektrotehnike Boris Majski, koga je majka dovela na prvi pregled kada je imao samo tri godine i konstatovano mu je oštećenje sluha od 80 odsto, a sada je jedan od najboljih radnika i stručnjaka za ispitivanje oštećenja sluha i dodelu slušnih aparata drugim osobama.

– Na domaćem, srpskom tržištu, godišnje se plasira od 17.000 do 18.000 slušnih aparata, slično kao i u Sloveniji koja ima tri puta manju populaciju od naše. U Holandiji, na 17 miliona stanovnika, godišnje se isporuči čak više od 220.000 slušnih pomagala. Napominjemo da u toj zemlji socijalno osiguranje obezbeđuje dva slušna aparata, dok se u Srbiji daje jedan. Prema domaćem pravilniku pravo na dobijanje besplatnog slušnog aparata stiče se kada je sluh oštećen 70 odsto, dok je u zapadnim zemljama uslov za to 40-procentno oštećenje sluha.

Izvor: Novosti.rs

POGLEDAJTE priču o akciji „Moj omiljeni zvuk“ u emisiji o zdravlju „Beograd zdrav grad“, autorke g-đe Jelene Petrović, na „Studio B“ televiziji:

Comments are disabled.